Меню
Назад » »

Святитель Амвросий Медиоланский / Об Иакове и блаженной жизни (2)

5. 17. Ergo ut ad exordia sermonis huius reuertamur, mens bona est, quae habet tractationem rationis et intendit sapientiae disciplinis, sed grauis lucta est ei cum mortis corpore et plerumque rationem mentis uincit carnis inlecebra. Et ideo dominus primo legem dedit, cui mens hominis sese ad optemperandum dedit et ei seruire coepit, ut esset subdita, sed caro subiecta non erat, quia sapientia carnis non est legi subdita et praeceptis eius repugnabat. Non enim poterat uirtuti oboedire cupiditatibus dedita et lenociniis carnalibus implicata. Ideo laborandum est, ut teneamus dei gratiam. Mens itaque bona, si rationi intendat, sed parum perfecta, nisi habeat gubernaculum Christi. Venit enim dominus Iesus, qui nostras passiones cruci suae adfigeret, peccata donaret: in cuius morte justificati sumus, ut totus mundus eius mundaretur sanguine. Denique in mone ipsius baptizati sumus. а плотью делаю то, чего не хочу. Следовательно, является благой заповедь, с которой я соглашаюсь, и благ ум, который избирает благое, но он благ в своих суждениях и по большей части слаб в противостоянии, потому что с ним воюет похоть тела и влечет его пленником к греховным соблазнам. 16. От этой опасности есть только одно средство: чтобы благодать Божия освободила того, кого закон освободить не смог. Ибо так написано: Бедный я человек! Кто избавит меня от сего тела смерти? Благодать Божия через Иисуса Христа Господа нашего (Рим. 7:24–25). Таким образом получается, что скрытый грех, то есть моя страсть, которую я и не считал за грех, причинила мне смерть; когда же явился грех, страсть стала грехом сверх меры – потому что она была грехом и ранее, пусть и непознанным, но познанием грех приумножился, потому что он как бы увеличился в тяжести преступления, поскольку в природу греха вошел образ заповеди50, – однако грех не стал мне смертью, потому что мне дано прибегать к Христу, через Которого мы освобождаемся от всякой опасности смерти. Итак, дан ответ и на другой вопрос: заповедь закона для меня не стала смертью, хотя и способна причинять смерть. Если мы приходим в смятение, это происходит от немощи, а если избегаем этого, то это от Христа. 5. 17. Итак – возвращаясь к началу этого слова, – ум благ, когда он использует рассудок и внимает мудрому учению, но он ведет тяжелую борьбу с телом смерти, и по большей части соблазн плоти побеждает рассуждения ума. Вот почему Господь сначала дал закон, которому человеческий ум отдал себя в повиновение и начал ему служить, чтобы быть покорным. Но плоть не подчинилась, так как мудрование плоти не покорилось закону и противилось его предписаниям, ведь, преданная страстям и опутанная плотскими обольщениями51, она не могла повиноваться добродетели. Потому надо нам потрудиться, чтобы удержать благодать Божию. Итак, ум благ в том случае, если он внимает рассудку, но недостаточно совершенен, если нс имеет кормчим Христа. Ведь пришел Господь Иисус, Который наши страсти пригвоздил к 17. Si igitur in illius morte dimittuntur nobis peccata, etiam peccatorum nobis passiones in illius morte moriantur, illius crucis clauis adfixae teneantur. Si in illius morte mortui sumus, quid iterum tamquam uiuentes ad ea quae sunt mundana reuocamur? Quid nobis cum elementis mundi? Quid cum cupiditatibus? Quid cum luxuria atque lasciuia quibus cum Christo mortui sumus? Quodsi sumus in Christo mortui, in Christo resurreximus; cum Christo igitur uersemur, cum Christo superiora quae sunt, non quae corruptibilia et terrena quaeramus. Christus surgens a mortuis ueterem hominem adfixum cruci reliquit, nouum resuscitauit. Christus ideo mortuus est, ut et nos peccato moreremur, deo resurgeremus. Mortua est caro nostra, quid iterum peccato reuiuescit? Quid iterum peccato oboedit? Quid iterum peccatum regnat in mortuis, cum mors finis peccati sit? Mortui sumus carne, renouati sumus spiritu. In spiritu ambulemus, quia spiritum Christi accepimus. Si autem Christus in nobis, ergo sit nobis caro mortua propter peccatum, spiritus uero uiuat propter iustificationem. 18. Sic quod erat inpossibile legi solutum est, si in spiritu ambulemus, sic passiones sepelimus, si crucem huius corporis non resoluamus, si chirographum peccati, quod deletum est in cruce Christi, non rescribamus, si ueteris hominis amictum quem exuimus non induamus. Scriptum est enim in Canticis: Exui tunicam meam, quomodo induam eam? Laui pedes meos, quomodo inquinabo eos? Mortificata igitur nobis sunt corporis membra, cur eius pullulant uitia? Ideo lex non praeualuit, quia carnem non mortificauit, ideo quasi umbra praeteriit, quia non colorauit52, ideo etiam obumbrauit nos a sole iustitiae, quia coaceruauit criminä ergo et obfuit. Своему Кресту и простил наши грехи53: Его смертью мы оправданы, потому что весь мир очистился Его кровью. Ибо в смерть Его мы крестились (Рим. 6:3). 18. Итак, если в смерти Его нам отпускаются грехи54, пусть в смерти Его для нас также умрут и греховные страсти и пребудут пригвожденными на Его кресте. Если в Его смерти мы умерли55, то для чего опять нам возвращаться как живым к тому, что в мире? Что общего у нас с вещественными началами этого мира (Гал. 4:3), что общего с желаниями, что общего с роскошью и распущенностью? Мы умерли со Христом (Рим. 6:8) для них. И если мы умерли во Христе, во Христе и воскресли56. Итак, со Христом наше жительство, со Христом будем искать горнее, а не тленное и земное57. Христос, воскреснув из мертвых, оставил ветхого человека пригвожденным ко кресту58, а нового воскресил. Для того Христос умер, чтобы и нам умереть для греха и воскреснуть для Бога. Плоть наша мертва, но почему она вновь оживает для греха? Почему она вновь повинуется греху? Почему вновь грех царствует в умерших [для греха], если смерть является концом греха59? Мы умерли плотью и обновились духом60. Духом и да ходим (Гал. 5:25), потому что мы приняли Дух Христов. Если же Христос в нас, следовательно, для нас плоть умерла для греха, но дух жив для праведности (Рим. 8:10). 19. Таким образом, то, что было не под силу для закона, стало возможным, если мы ходим в Духе61. Мы погребаем страсти, если не освобождаемся от креста этого тела, если вновь не пишем рукописание греха62, уничтоженное на кресте Христовом, если не об- 6.20. Quid igitur opus fuit ut lex promulgaretur, si profutura non erat? Habebamus iam legem naturae, erat unusquisque sibi lex, qui opus legis scriptum habebat in corde suo. Illam non tenuimus; cur addebatur et altera, in cuius operibus caro non posset iustificari? Accessit uinculum, non solutio; addita est peccatorum agnitio, non remissio. Peccauimus omnes, qui poteramus excusationem praetendere per ignorantiam: os obstructum est omnibus. 21. Profuit tamen mihi. Coepi confiteri quod negabam, coepi delictum meum cognoscere et iniustiliam meam non operire, coepi pronuntiare aduersus me iniustitiam meam domino ei tu remisisti impietates cordis mei. Sed et illud mihi prodest quod non iustificamur ex operibus legis. Non habeo igitur unde gloriari in operibus meis possim, non habeo unde me iactem et ideo gloriabor in Christo. Non gloriabor quia iustus sum, sed gloriabor quia redemptus sum. Cloriabor non quia uacuus peccatis sum, sed quia mihi remissa peccata sunt. Non gloriabor quia profui neque quia profuit mihi quisquam, sed quia pro me aduocatus apud patrem Christus est, quia pro me Christi sanguis effusus est. Facta est mihi culpa mea merces redemptionis, per quam mihi Christus aduenit. Propter me Christus mortem gustauit. Fructuosior culpa quam innocentia. Innocentia arrogantem me fecerat, culpa subiectum reddidit. Habet igitur quibus latio tibi profuit legis. 247 лекаемся в одежду ветхого человека, которую мы сбросили. Ведь написано в Песнях: Я скинула тунику свою, как мне надеть ее? Я омыла ноги мои, как же мне марать их (Песн. 5:3)? Итак, наши члены тела умерщвлены, почему же его пороки дают всходы? Потому закон не возымел силу, что плоть не умертвил; потому он прошел как тень, что не украсил; потому он также скрыл от нас своей тенью Солнце правды (Мал. 3:20), что накопил преступления, а потому и навредил. 6. 20. Итак, зачем нужно было объявлять закон, если он не принес пользы? Ведь у нас был уже естественный закон; всякий, кто имел дело закона записанным в своем сердце, был сам себе закон (Рим. 2:14–15). Его мы не удержали. Почему был дан другой, в делах которого плоть не могла оправдаться? Он добавил узы, но не освобождение: было дано познание грехов, но не их оставление. Мы, которые могли оправдаться незнанием, все согрешили, так что заграждаются всякие уста (Рим. 3:19). 21. Однако закон принес мне пользу. Я начал признавать то, что отрицал, я начал познавать свой грех и перестал скрывать свою неправду, я начал порицать себя перед Господом за свою неправду, и Ты простил нечестие сердца моего (Пс. 31:5). Но и то мне полезно, что мы не оправдываемся делами закона63. Следовательно, у меня нет повода хвалиться моими делами, нет повода превозноситься, а потому буду хвалиться Христом64. Не буду хвалиться, что я праведен, но похвалюсь, что я искуплен, буду хвалиться не тем, что свободен от грехов, но тем, что мне прощены грехи. Не буду хвалиться, что я кому-то сделал полезное или что кто-то сделал полезное мне, но тем, что Христос есть Ходатай65 за меня перед Отцом, что за меня пролита кровь Христова. Моя вина стала мне платой за искупление, ради которого Христос пришел ко мне. Из-за меня Христос вкусил смерть66. Вина оказалась плодоноснее, чем невинность. Невинность сделала меня надменным, вина сделала меня смиренным. Вот почему дарование закона стало тебе полезным. 22. Sed dicis quia per legem superabundauit peccatum. Sed ubi superabundauit peccatum, superabundauit et gratia. Mortuus es peccato, homo; ergo lex iam non obest. Resurgis per gratiam; ergo lex profuit, quia adquisiuit gratiam. Accepisti etiam pignus Christi caritatis, quoniam qui pro te mortuus est aduocatus est tibi et sanguinis sui mercedem reseruat et qui peccatorem reconciliauit patri multo magis commendat innocentem et tuetur subditum, qui adseiuit noxium67. 23. Tanti igitur beneficii debitor non rependes obsequium? Heredem te fecit, coheredem te fecit, heredem dei, coheredem Christi, spiritum tibi adoptionis infudit. Numera haec et adiunge non tam ad debiti nexum quam ad muneris accepti conseruationem. Coheres Christi es si conpatiare, si commoriare, si consepeliare cum Christo. Suscipe passiones eius, ut supra passiones cum eodem esse merearis. Vide quomodo tibi peccata superiora donauit, ut nihil faceret obesse quod peccasti. Vide quomodo te hortatur, ne amittas quod accepisti. Breuis huius laboris est meta et corona fructus perpetui, tolerabilis passio, merces inaestimabilis. Quid enim te angit? An ignobilitatis abiectio? Sed erit tibi in futurum gloriosa nobilitas deuotionis ac fidei. Num census tenuior, uictus angustior? Sed erunt tibi diuitiae remunerationis aeternae, in quibus rei ullius egere non possis. Num amissio filiorum? Recipies perpetuos, quos susceperas temporales. Dicetur de të Beatus qui habet semen in Sion et domesticos in Hierusalem, Indignae, inquit, passiones sunt huius temporis ad futuram gloriam scriptura tibi dicit. 249 22. Но ты говоришь, что через закон преизобиловал грех. Но где преизобиловал грех, там преизобиловала и благодать (Рим. 5:20). Человек, ты умер для греха, следовательно, закон уже не вредит. Ты воскресаешь вследствие благодати, следовательно, закон принес пользу, потому что он приобрел благодать. Ты также принял залог любви Христовой, потому что Кто за тебя умер. Тот и Ходатай за тебя и сберегает тебе награду Своей крови, и Кто примирил грешника с Отцом, Тот еще более благоволит к невиновному, и заботится о покорном Тот, Кто принял преступника68. 23. Итак, будучи должником за столько благодеяний, не окажешь ли ты послушание? Он сделал тебя наследником и сонаследником – наследником Бога и сонаследником Христа, – сообщил тебе Дух усыновления (Рим. 8:15–17). Сосчитай эти благодеяния и смотри на это не как на долговое обязательство69, а как на обязанность сохранять полученный дар. Ты сонаследник Христа, если ты с Ним страдаешь, умираешь и погребаешься. Возьми на себя Его страдания, чтобы ты заслужил быть вместе с Ним после страданий. Посмотри, что Он простил тебе прежние грехи, чтобы ничто греховное, что ты совершил, не стало преградой. Посмотри, как Он тебя призывает, чтобы ты не потерял того, что получил. Близок конец этого труда и венец вечной награды: страдание можно потерпеть, а награда бесценна. Что же тебя удручает? Пренебрежение из-за низкого происхождения? Но в будущем веке ты будешь славен благородством благочестия и веры. Ничтожное состояние и скудный образ жизни? Но ты будешь владеть богатством вечного воздаяния, имея которое ты ни в чем не будешь нуждаться. Ты потерял детей? Тех, кого ты принял на время, ты обретешь вечно живущими. И скажут о тебе: Блажен, кто имеет семя в Сионе и домочадцев в Иерусалиме (Ис. 31:9). Временные страдания, – гово- 24. Adde quia uita beata his aduersis saecularium molestiarum aut passionum corporalium non minuitur, sed magis probatur. Adde quod uel patrimonii damna non sentit uel necessitudinum forti mente abscondit dispendia, absorbet dolorem. Adde quia nescit naufragia qui semper in portu tranquillitatis est. Quid illud quod labor tibi conmunis cum omni est creatura, quia propter te mundus ipse seruitutem tolerat corruptionis, quia cum sanctis tibi laboris huius et expectations conmunc consortium est? Sol occasum suum recognoscit, luna defectum, errorem stellarum lumina, dum totius corporis nostri cxpectatur redemptio. 25. Sed uereris dubios uitae anfractus et aduersarii insidias, cum habeas auxilium dei, habeas tantam eius dignationem, ut filio proprio pro te non pepercerit. Pulchro uerbo usa est scriptura, ut dei patris erga te pium propositum declararet, qui morti obtulit filium. Et filius mortis acerbitatem sentire non potuit, quod in patre fuit: nihil sibi reliquit, totum pro te obtulit, quod in plenitudine diuinitatis nihil ipse amisit et te redemit. Considera affectum patrium. Quod pietatis est quasi morituri filii suscepit periculum, quasi orbitatis hausit dolorem, ne tibi periret fructus redemptionis. Tantum fuit domino studium tuae salutis, ut propemodum de suo periclitaretur, dum te lucraretur. Ille propter te dispendia nostra suscepit, ut te diuinis insereret, caelestibus consecraret. Mire etiam addidit: Pro nobis omnibus tradidit illum, ut ostenderet quod ita omnes diligat, ut dilectissimum sibi filium pro singulis traderet. Pro quibus igitur quod super omnia est dedit, potest fieri ut non in illo uniuersa donauerit? Nihil enim excepit qui omnium cessit auctorem. рит тебе Писание, – ничего не стоят в сравнении с будущей славой (Рим. 8:18). 24. К тому же блаженная жизнь не умаляется, а скорее испытывается тяжкими испытаниями века сего или телесными страданиями. Она не ощущает потери наследства, стойко переносит потерю близких и скрывает боль. К тому же не знает кораблекрушений70 та, которая всегда находится в гавани покоя71. Надо ли говорить, что твои страдания являются общими для всего творения, потому что из-за тебя этот мир терпит рабство тления72 и со святыми ты разделяешь общую участь этого страдания и ожидания. Солнце знает час захода своего 73 (Пс. 103:19), луна – затмение, звездные светила – свой извилистый путь74, пока ожидается искупление всего нашего тела75. 25. Но ты боишься опасных поворотов жизни и козней врага, хотя тебе помогает Сам Бог, Который так почтил тебя, что ради тебя Сына Своего не пощадил (Рим. 8:32)? Писание использовало прекрасное выражение, чтобы показать благочестивый замысел о тебе Бога Отца, Который предал Сына на смерть. Сын же не смог вкусить горечь смерти, потому что Он был в Отце76, Он ничего не оставил для Себя, но все целиком отдал за тебя, потому что в полноте Божества77 Он Сам ничего не лишился и тебя искупил. Посмотри на Отчую любовь78. Таково свойство любви: Он словно 26. Nihil est igitur quod negari nobis posse uereamur, nihil est in quo de munificentiae diuinae diffidere perseuerantia debeamus, cuius fuit tam diuturna et iugis ubertas; ut primo praedestinaret, deinde uocaret et quos uocaret, hos et iustificaret et quos iustificaret hos et clarificaret. Poterit deserere quos tantis beneficiis suis usque ad praemia prosecutus est? Inter tot beneficia dei num metuendae sunt aliquae accusatoris insidiae? Sed quis audeat accusare quos electos diuino cernit iudicio? Num deus pater ipse qui contulit potest sua dona rescindere et quos adoptione suscepit eos a paterni affectus gratia relegare? Sed metus est ne iudex seuerior sit. Considera quem habeas iudicem. Nempe Christo dedit pater omne iudicium. Poterit ergo te ille damnare, quem redemit a morte, pro quo se obtulit, cuius uitam suae mortis mercedem esse cognoscit? Nonne dicet: Quae utilitas in sanguine meo, si damno quem ipse saluaui? Deinde consideras iudicem, non consideras aduocatum. Potest iste seueriorem ferre sententiam, qui interpellare non desinit, ut paternae reconciliationis in nos conferatur gratia? претерпел утрату Сына, осужденного на смерть, Он словно испил боль утраты ради того, чтобы не погиб для тебя плод искупления. Господь так заботился о твоем спасении, что не пожалел ничего Своего, чтобы приобрести тебя79. Ради тебя Он принял на Себя наши немощи, чтобы приобщить тебя божественному и посвятить небесному. Апостол, пораженный, также добавил: Предал Его за всех нас (Рим. 8:32), показывая, насколько Он всех возлюбил, что за каждого из нас предал возлюбленного Своего Сына. За нас Отец отдал Того, Кто превыше всего, и может ли Он не даровать всего в Нем? И чего лишил нас Тот, Кто отдал Творца всего? 26. Следовательно, нам нет причины бояться, что Он может нам в чем-то отказать, нам нет причины не доверять постоянству божественной щедрости, изобилие которой было столь постоянным и неистощимым, что Он сначала предопределил, затем призвал, а кого призвал, тех и оправдал, а кого оправдал, тех и прославил (Рим. 8:30). Сможет ли Он оставить тех, кого привел к награде столькими Своими благодеяниями? Среди стольких благодеяний Бога надо ли остерегаться каких-то козней обвинителя? Да и кто посмеет обвинять тех80, которым Он по божественному суду определил быть избранными? Неужели Бог Отец, Который Сам наделил Своими дарами, может их отнять, а тех, кого усыновил, удалить от благодати родительской любви? Но страшно, как бы Судья не был слишком суров. Посмотри, Кто у тебя Судья. В самом деле, Отец весь суд отдал Христу (Ин. 5:22). А сможет ли Он осудить того, кого искупил от смерти, за кого Себя предал и чья жизнь, как Он знает, является ценой Его смерти? Разве Он не говорит: Что пользы в крови Моей (Пс. 29:10), если Я осуждаю того, кого Сам спас? Наконец, ты видишь в Нем судью, а не видишь в Нем Ходатая81. Может ли изречь очень суровый приговор Тот, Кто не перестает ходатайствовать о даровании нам благодати примирения с Отцом82? 7. 27. Sed etsi qua inminerent grauia, nequaquam nos a Christo separare deberent. Cur nos pro illo non etiam dura et acerba toleremus, qui pro nobis tam indigna suscepit? Ideoque debet in nobis esse caritas, ut nullis periculis reuocemur a Christo. Scriptum est enim: Aqua multa excludere non poterit caritatem et flumina non concludent eam, quia torrentem transit anima diligentis. Nulla tempestas, nullum profundum periculum, nullus terror mortis aut poenae uim caritatis inminuit. In his enim probamur, in his beata uita est, etiamsi multis periculis inundetur. 28. Non enim frangitur sapiens doloribus corporis nec uexatur incommodis, sed etiam in aerumnis beatus manet. Neque enim aduersa corporis uitae beatae munus inminuunt neque de eius aliquid suauitate delibant, quia non in delectatione corporis uitae beatitudo est, sed in conscientia pura ab omni labe peccati et in eius mente, qui cognoscit quia quod bonum est hoc delectat, etiamsi asperum sit, quod autem indecorum, etiamsi suaue, non mulceat83. Ergo causa bene uiuendi non delectatio corporalis, sed mentis prudentia est, non enim caro, quae subiecta est passioni, sed mens, quae iudicat, quia nihil melius delectat quam consiliorum honestas et operum pulchritudo. Ea igitur beatae interpres est uitae. Melior est enim prudentia uel ratio arbitra passionis quam passio praestantiusque quod iudicat quam quod iudicio subiectum est. Neque enim fieri potest, ut ratione sit melius quod est inrationabile. Habet ergo in se remunerationem suam qui sequitur lesum et in suo affectu praemium et gratiam. Si84 dura sustineat, beatus tamen est suis moribus, beatus ipsis periculis, sicut dominus deliniuit dicens: Beati qui persecutionem patiuntur propter iustitiam. 29. Est ergo beata uita in hominibus, sed in his scilicet, in quibus fuerit perfecta uita. Perfecta autem uita non sensibilis ista, sed illa rationabilis secundum tractationem rationis et mentis uiuacitatem. In quo 7.27. Но если бы и грозили нам тяжкие испытания, то они никак не должны были бы отделить нас от Христа. Почему бы и нам не потерпеть тяготы и горести за Того, Кто принял за нас столько позорного? Потому и должна быть в нас любовь, чтобы никакие опасности не смогли нас отвратить от Христа. Ведь написано: Многие воды не смогут потушить любовь, и реки не затопят ее (Песн. 8:7), ибо душа любящего перешла поток85. Никакое бедствие, никакая великая опасность, никакой ужас смерти и мучения не ослабляют силу любви. Эти бедствия нас испытывают, в них заключена блаженная жизнь, даже если она переполнена многими опасностями. 28. Ибо мудрец несокрушим в страданиях плоти и непоколебим в несчастьях, впрочем, даже в мучениях он пребывает блаженным86. Бедствия тела не умаляют дара блаженной жизни и ни в чем не лишают ее сладости: блаженство жизни заключается не в наслаждении тела, но в совести чистой от всякого греховного падения и в уме того, кто понимает, что источником наслаждения является благо, хотя бы оно и было горьким, а недостойное не может услаждать, хотя бы и было приятным. Следовательно, источником благой жизни является не плотское наслаждение, но мудрость ума, не плоть, подверженная страстям, но ум, который рассуждает, потому что ничто лучше не услаждает, чем достоинство мыслей и красота дел. Итак, именно ум является устроителем блаженной жизни, и лучшим судьей страсти является мудрость или рассудок, а не сама страсть: кто судит, превосходит того, кто подлежит суду. Ведь невозможно, чтобы неразумное было выше разума. Кто следует за Иисусом, тот в себе самом получает свое воздаяние и в своем расположении души имеет награду и благодать; и даже если он терпит тяготы, то все равно блажен благодаря своему нраву, блажен даже в самих опасностях, как Господь указал, говоря: Блаженны изгнанные за правду (Мф. 5:10). 29. Значит, блаженная жизнь существует в людях, но, конечно, в тех, которые ведут совершенную жизнь. Совершенной же является не эта чувственная жизнь, но та разумная в согласии с non est portio hominis, sed perfectio, quae non tam in condicione est hominis quam in operatione. Haec enim beatum facit. Huic igitur uiro quid est bonum nisi ipse sibi quod habet? Et adest ei hoc bonum et causa ei erit futurorum bonorum. De hoc bono dixit Solomon: Bibe aquam de tuis uasis et de puteorum tuorum fontibus. Superfluant tibi aquae de tuo fonte, in tuas autem plateas discurrant. Sint tibi soli constitutae et nemo alienus particeps sit tibi. Fons aquae tuae sit tibi proprius. Vtere igitur interno bono tuo. 30. Testimonium autem boni huius maximum, quoniam qui habet alia non requirit. Quid enim requirat qui inferiora despiciat, praestantissimo autem inhaereat, sicut scriptum est: Ceruus amicitiae et pullus gratiarum confabuietur tibi?Amicitia autem praecedat te et una sit fecum in omni tempore. Bona enim uirtutum amicitia et summi boni caritas. Nihil itaque aliud quaerit perfectus ille nisi solum et praeclarum bonum. Vnde et dicit: Vnam petii a domino, hanc requiram, ut inhabitem in domo domini omnes dies uitae meae et uideam delectationem domini. Neque uero eum tamquam angustum inopemque fastidias, qui unius boni uelut solitaria societate contentus sit. Huius enim amicitia circumdatus plurimus erit. Abundat enim huiusmodi uiro ad bcatitudinem et ad possessionem boni, et ideo nihil aliud desiderat. Nihil enim quasi nouum expetit qui omnia habet. Nihil est enim boni quod non habeat nec superfluis delectatur, sed necessariis et eo ipso necessario, quod non sibi, sed carni adhaerenti sibi necessarium sit, idque indulget quod ab interioris hominis proposito non discrepet, quo faciat utrumque unum et reconciliet interiorem deo iuxta hominem atque exteriorem, ut fiat in utroque unus spiritus. рассудительностью и остротой ума, в ту жизнь вовлечена не часть человека, но его полнота87, определяемая не столько состоянием человека, сколько его действием. Именно совершенство делает человека блаженным. Что может быть благом для этого человека, если не то, что он имеет внутри себя? Этим благом он обладает сейчас, и это благо будет причиной будущих благ. Об этом благе Соломон сказал: Пей воду из твоих сосудов и из источников колодцев твоих. Пусть разольются у тебя воды из источника твоего и растекутся по твоим площадям. Пусть воды будут принадлежать одному, и никто чужой да не будет причастным тебе. Источник воды твоей да будет у тебя собственным (Притч. 5:15–18). Итак, пользуйся благом, которое внутри тебя. 28. Наилучшим же доказательством, что это есть благо, является то, что имеющий его не ищет других благ. Что может искать человек, пренебрегший дольним и прилепившийся к горнему, как написано: Олень дружбы и детеныш благодатей пусть беседуют с тобой. Дружба же да предшествует тебе, и одна она да будет с тобой во всякое время (Притч. 5:19). Ибо хороша дружба с добродетелями и любовь высшего блага. Итак, совершенный ничего другого не ищет, кроме одного прекрасного блага. Потому он и говорит: Одного просил я у Господа, и этого буду искать: чтобы пребывать мне в доме Господнем все дни жизни моей и созерцать красоту Господню (Пс. 26:4). И не пренебрегай им как ограниченным и убогим человеком, довольствующимся лишь обществом одного блага. Ведь его дружбой окруженный будет преумноженным (Притч. 5:19). Такого человека дружба обогащает блаженством и дает ему во владение благо, а потому он ничего другого не желает. Ибо кто имеет все, тот не стремится ни к чему, что было бы новым для него. Ведь нет такого блага, которого бы он не имел, и он наслаждается не излишествами, но самым необходимым; и само необходимое нужно скорее не ему, но плоти, соединенной с ним; оно способствует тому, чтобы человек не отступал от расположения внутреннего человека, чтобы сделать обоих единым и примирить с Богом внутреннего человека и внешнего, чтобы в них обоих был единый дух 88 . 31. Huius igitur propositi uir nec dispendiis minuitur nec aduersis frangitur nec repagulis inhibetur nec suorum amissionibus maestificatur. Ad cuius informationem dicit apostolus: Nolumus autem nos ignorare, fratres, de dormientibus; ut non tristes sitis, sicut et ceteri qui spem non habent. Solatur enim se resurrectionis fide et remunerationis futurae gratia nec recipit ea mente maestitiam, qua adhaeret deo et diuinae praestantiae89 uoluptate laetatur. Qui autem his contristatur non secundum deum contristatur, quod autem non secundum deum hoc plenum stultitiae. A perfecto igitur abest huius mundi tristitia, quae non secundum deum, et omnis sollicitudo corporalis aerumnae. Huiusmodi enim inductioni mentis atque substantiae non adnumeratur habitudo corporis et quidam exterioris usus naturae, cum simul aducrsus delicias corporis fragilitatemque ipsam naturae, orbitates, dispendia, contumelias inuictus animus uniformem debeat seruare constantiam, ut corpus ipsum scindat sensusque exuat carnis qui beatitudinis palmam tenere desiderat, cuius fructus non in unius portione sit, sed in plurimarum et, si fieri potest, omnium sit uirtutum consortio. 32. Nescit igitur perfectus incommoda huius corporis aut aduersa mundi neque sentit, qui alienum ab huiusmodi metu, ne occidant, animum gerit. Non enim uita perfectior, si his careat, definitur, sed si ista contemnat. Nam si ita definiretur, ut ea esset beata uita, quae ab huiusmodi casibus expers uacuaque repperiri posset, utique his accidentibus non posset beatus aliqui definiri. Ea igitur sequestrata sunt et hoc solum in aestimatione beatae uitae est requisitum, ut non in aliis, sed in possessione ueri boni90 eius definitio teneretur, quoniam qui id habet despuit cetera nec requirit. 8.33. Quaero nunc utrum sapiens delectetur sanitate corporis? Negare non possumus quod delectetur secundum naturam et libenter accipiat non dolere aliquid, quam dolere, nisi forte pro Christo, pro quo, si causa poscat, et debilitatem corporis prompte accipiat et totum corpus suum morti offerat. Idem tamen etiam praeter causam fidei atque iustitiae, si desit sanitas, non adiiciatur animo ne- 31.Итак, человек с таким расположением не оскудевает от убытков и не сокрушается из-за бед, его не удерживают преграды и не повергает в скорбь утрата близких. Чтобы пояснить это, апостол говорит: Не хочу же оставить вас, братия, в неведении об умерших, дабы вы не скорбели, как прочие, не имеющие надежды (1Фес. 4:13). Ибо, утешив себя верой в воскресение и благодатью будущего воздаяния, он не допускает печали ума, соединенного с Богом, и радуется, наслаждаясь божественным великолепием. А кто впадает от этого в печаль, тот не по Богу печалится91, а что не по Богу, то исполнено неразумия. Итак, от совершенного человека удалена печаль мира сего, которая не по Богу, и всякое беспокойство из-за телесных бед. Ведь состояние тела и нужды внешней природы не оказывают влияния на состояние и сущность совершенного ума, поскольку непобедимый дух нечувствителен к наслаждениям тела, к немощам самой природы, потере близких, лишениям, обидам, и, желая удержать пальмовую ветвь блаженства92, рассекает самое тело и вырывает оттуда плотские чувства, и плод этого блаженства заключается не в одной добродетели, но во многих, и если возможно, во всех. 32.Итак, совершенный не знает неудобств этого тела или несчастий мира сего и не чувствует их, потому что его духу чужд страх, что они наступят. Потому что жизнь более совершенна не тогда, когда этих бед нет, но когда ими пренебрегают. Ведь если бы считалось, что жизнь блаженна в том случае, если она не знает несчастий, то никто не мог быть назван счастливым исходя из этих признаков. Итак, оставляем это в стороне и полагаем единственным для оценки блаженной жизни то, что ее определение зависит не отчего-либо другого, но от обладания истинным благом, потому что тот, кто им владеет, презирает остальные и не ищет их. 33. Теперь спрашиваю: наслаждается ли мудрец здоровьем тела? Мы не можем отрицать, что он им наслаждается по естеству и что он охотно предпочел бы не страдать, чем страдать, кроме как за Христа, за Которого, если потребуется, он принял бы с готовностью болезнь тела и все свое тело предал бы на смерть. Однако даже если речь не идет о вере и праведности, – когда нет здо- que frangatur dolore corporis, qui se potest uirtutum perfectione solari. 34. Quaero etiam utrum delectetur liberis? Quis istud abnuat? Neque enim durus et ferreus, sed perfectus quaeritur. Tamen etsi amittat liberos, non ideo minus beatus, qui non ideo minus perfectus; quod enim perfectum, beatum. Quin etiam si aduersa toleret quam si secundis adfluat magis solet uideri huiusmodi perfectus, quamuis neque si desint neque si adsint externa commoda aut corporis laeta, decedere quicquam uirtuti soleat uel accedere. Sed plerisque tamen laudi fuit tolerasse aduersa fortiter quam non incidisse. Verum haec specie aestimantur, non pondere. 35. Illud profundum uirum iustum nihil uelle nisi illud solum et praeclarum bonum, huic soli intendere, hoc unum in bonis ducere, non aliud cum illo, sed solum ipsum semper desiderare, hoc delectari. Cui si aliud adiungatur quod delectet eum, ut est filiorum suauitas, non illud amittitur, sed istud adiungitur. Non enim minuunt accidentia beatiludinem, quae augere non possunt, quia plenum illud et inuiolabile manet, in quod anima sese induit et cui se inseruit et infudit. Manet semper inter aduersa et delectabilia perfecta uirtus, neque aduersa de perfectione eius quicquam minuunt neque delectabilia adiungunt perfectioni. Quid enim est quod is qui ad summum ascendit aut damni de caducis sentiat aut conmoditatis? 36. Neque uero, quod grauissimum apud plerosque habetur, se miserum putabit, si in captiuitatem uel ipse ueniat, uel cius (ilii, non enim intolerabiliter feret quod habet natura, uel quod uidetur domino. Denique iustus dixit: Bonum uerbum quod loculus est dominus et dixit: Fiat pax et fides in diebus meis! Non utique iustus iste Ezechias in filios deflexisse aerumnam captiuitatis gratulabatur, sed uoluntati domini obuiare non poterat et ideo mandata eius aequanimiter suscipiebat ut seruulus. Accedit illud, quod aestimare poterat posse et in captiuitate meritum ровья, мудрец не стал бы смущаться духом и терзаться телесным страданием, потому что он может утешить себя совершенством в добродетелях. 34. Также я спрошу: наслаждается ли он детьми? Кто станет возражать против этого? Ведь мы исследуем не бесчувственного и жестокосердного человека, но совершенного. Однако если даже он и теряет детей, то не становится из-за этого менее совершенным, а значит, и менее блаженным, потому что блаженство является следствием совершенства. И даже если он терпит бедствия, такой обычно кажется более совершенным, чем тот, кому сопутствует удача; присутствуют ли, отсутствуют ли внешние удобства и радости тела, он обычно ничего не теряет и не приобретает для добродетели, но для большинства претерпеть мужественно бедствия было настолько похвально, насколько вообще в них не впадать. Впрочем, обо всем этом судят по наружности, а не по истинной ценности93. 35. Важно то, что праведный человек ничего другого не хочет, кроме этого единственного и преславного блага, он к нему единственному стремится и лишь его почитает благом, и ничто другое; он всегда желает только его и в нем находит услаждение. А если прибавляется другое, что услаждает его, например радость от детей, то праведник не теряет первое, но прибавляет новое. Потому что внешние обстоятельства не уменьшают блаженства, которое не могут умножить, потому что целым и невредимым пребывает то, во что душа себя облекла, чему себя приобщила и чем себя наполнила. Совершенная добродетель всегда пребывает между бедствиями и наслаждениями: ни беды не отнимают что-либо от ее совершенства, ни наслаждения не привносят что-либо к совершенству. Может ли человек чувствовать ущерб или выгоду от преходящего, когда он достиг высшего блага? 36. Не сочтет он себя несчастным, если сам попадет в плен или его дети, что многие считают весьма тяжким бедствием, он с терпением принимает то, что несет естество или что кажется угодным Господу. Вот что праведник сказал94: Благо слово, кото- eminere uirtutis. Neque enim minus beatus Hieremias in captiuitate, minus etiam Danihel, minus Hesdra, minus beati Ananias Azarias Misahel quam si in captiuitatem non incidissent, cum ideo in captiuitatem deducti sint, ut populo et praesentia in captiuitate solacia et spem euadendae captiuitatis adferrent. Perfecti enim est uiri conmunitatem naturae sustentare uirtute animi et ad meliora adducere nec succumbere his quae plerisque terribilia et formidolosa uideantur, sed quasi fortem militem grauissimorum casuum sustinere incursus, conflictus subire et quasi prouidum gubernatorem nauem in tempestate regere atque occurrendo insurgentibus fluctibus magis uitare naufragium sulcando undas quam declinando. Non iste in persecutione pauidus, non in tormentis mollior, ne torquentem exasperet, sed quasi athleta fortis, qui repercutiat uerberantem si non caedis, certe sermonis flagello, qui multis metuenda tormenta despiciat dicens: Sagittae infantium factae sunt plagae eorum, qui cum grauissimo licet dolore luctetur nec se miserabilem praebeat, sed ostendat tamquam in lanterna lumen etiam inter asperas procellas et grauissimos flatus suam lucere nec extingui posse animi uirtutem. Non iste in suorum iniuriis mollis nec de sepulchro sollicitus sui corporis, cui sciat caelum deberi, non in captiuitate ciuicae plebis abiectior, sed sicut iudex seuerus infidelium perfidiam erroresque condemnans, ut Danihel, qui sacerdotum furta prodebat et superstitiones eorum redarguebat ostendens nulla ueritate subnixas, sed fraudibus adumbratas. Talis postremo est uir perfectus, qui omnes uelit bene agere nihilque cuiquam accidere mali et, si praeter uoluntatem eius acciderit, ipse tamen de propria beatiludine nil amittat. рое произнес Господь. И добавил: Да будет мир и вера во дни мои (4Цар. 20:19). Разумеется, не радовался этот праведный муж Езекия, что несчастье плена выпало на долю его детей, но он не мог противиться воле Господней, а потому повеления Его принимал с душевным спокойствием, как раб. К тому же он думал, что и в плену возможно получить воздаяние за добродетель. И не менее блаженными были в плену Иеремия, Даниил, Ездра, блаженные Анания, Азария и Мисаил95, чем до плена. Для того они были уведены в плен, чтобы своим присутствием в плену доставлять народу утешение и надежду на возвращение из плена. Ведь совершенному человеку свойственно с душевной стойкостью переносить общее для всех по природе, возводить к лучшему и не изнемогать оттого, что многим кажется страшным и ужасным, но подобно сильному воину выносить натиск тяжелейших несчастий и вступать в сражения и подобно предусмотрительному кормчему управлять кораблем в бурю и избегать кораблекрушения, бросаясь на вздымающиеся волны и бороздя их, а не уклоняясь от них. Он неробок во время преследования, не слабеет при пытках, чтобы не раздражать палача, но как сильный атлет96 отражает бичующего не ударами, но бичом слова, а мучения, которых многие страшатся, презирает, говоря: Раны от них подобны стрелам младенцев (Пс. 63:8). И хотя он борется с тягчайшей болью, он не считает себя достойным сожаления, но показывает, как в светильнике даже среди суровых бурь и сильнейших ветров сияет свет, так и добродетель его души нельзя потушить. Не ослабевает он от обид, нанесенных его ближним, и не заботится о погребении своего тела, потому что знает, что ему уготовано небо. Не сломлен он пленом своих соотечественников, но, как строгий судья, он порицает вероломство и заблуждение неверных, подобно Даниилу, который обнаружил кражи жрецов и изобличил их суеверия97, показывая, что они основаны не на 37. Sed forte aliquis putet aegritudinem atque inbecillitatem corporis impedimento esse ad perfectionis munus implendum, eo quod non possint opera manuum ulla factaque procedere. Verum ea sibi iustus impedimento esse non sentiet, immo etiam eum qui illa miserabiliter defleat corripiet et quasi ignauum arguet, quod plus in corporis usu quam in animi uirtute constituat, quod ea quibus seruiat desideret, cum habeat quod aliis magis possit iubere, quod in paupertate ingemiscat, qui possit supra mundi opes esse – fideli enim totus mundus diuitiairum est -, quod ignobilitatem defleat, qui debeat despicere regias potestates, diuitibus et potentibus imperare. Haec enim uita i usti, qui etiam quas habeat facultates, communes aestimare debeat, immo etiam inopibus diuidere, dispensare pauperibus, recidere uoluptates proprias, tenuare sumptum, adhibere parsimoniam temperantiae, sobrietatem tenere in prosperis, patientiam in aduersis, in dolore tolerantiam, magnanimitatem in periculis, sanitatis perpetuae uota nescire, mortis inminentis terrore non concuti neque eum praestantiorem putare cui secundum naturam liberi propinqui salubritas laetitia affluentia redundauerint quam cui illa defuerint neque externis saeculi, sed uirtutis domesticis merita pensare. 38. Illam quoque formam iusti esse quis abnuat, ut nihil metuat, nihil reformidet nisi uirtutis dispendia aliorumque uanas formidines conprimat, quas habeant de periculorum sollicitudine, mortis timore, corporis infirmitate, ut doceat dissolui corpore et cum Christo esse multo melius, ut ostendat quia operationes non impediuntur debilitatibus corporis, sed augentur. Neque splendore generis aut propinquorum subsidiis aut opibus, sed bono commendantur affectu. Neque enim minus beatus Helias quam Moyses, cum alter cibi indiguus melotide uili sine истине, но таят ложь. Словом, такой муж совершенен, который желал бы, чтобы все поступали правильно и чтобы ни с кем не случалось плохого, а если помимо воли его что произойдет, сам он ничего не теряет от собственного блаженства. 37.Но кто-нибудь, возможно, подумает, что недуг и немощь тела служат препятствием к достижению дара совершенства из-за того, что невозможно продолжать трудиться или заниматься какой бы то ни было деятельностью. Однако праведник не почувствует для себя в этом препятствия и даже будет порицать оплакивающего такое состояние и обличит его как нерадивого за то, что он больше пользы видит в способностях тела, чем в добродетели души – потому что он желает того, что помогает ему служить, в то время как он имеет то, что даст ему возможность повелевать другими; за то, что, имея возможность подняться над богатствами всего мира, он стонет в бедности – ибо у верного целый мир богатств (Притч. 17. 6); за то, что он оплакивает свое низкое происхождение, когда должен презирать царские почести и повелевать богатыми и могущественными. Такова жизнь праведника, что даже те средства, которые он имеет, он должен считать общими и, конечно, делиться с бедными, подавать нищим, отсекать собственные удовольствия, уменьшать траты, являть трезвенную умеренность, сохранять воздержание в благоденствии, терпение в бедах, выносливость в страданиях, великодушие в опасностях, быть чуждым желания вечного здоровья, не трепетать от страха перед неотвратимой смертью, а тех, кому природа дала в изобилии детей, близких, здоровье, радость и достаток, не ставить выше тех, у кого всего этого нет, и не судить о заслугах по внешним вещам века сего, но согласно живущей внутри добродетели. 38.Никто не станет отрицать, что праведник подает пример ничего не бояться, ничего не страшиться, кроме как причинить ущерб добродетели. Он также избавляет и других от напрасных страхов, которые приключаются от боязни опасностей, страха смерти и телесной немощи, научая тем самым, что разрешиться от тела и быть со Христом намного лучше98, и показывая, что filiis, sine sumptu, sine comite, alter populorum ductor, laetus subole, succinctus potentia, diuerso genere meritum aequale fundauerint, sicut in euangelio declaratum est, quando cum domino Iesu in resurrectionis gloria refulserunt. Videtur enim parem his quasi paribus gloriae suae testibus dedisse mercedem. Nec minus beatus Helisaeus quam Dauid, cum alter regibus subditus, alter regali potestate praeditus, propheticae sanctificationis haut disparem sint adepti gratiam. 34. Quid enim deest ei qui illud bonum possidet et habet sibi semper comitem sociamque uirtutem99? In quo statu non potentissimus? In qua paupertate non diues? In qua generis ignobilitate non clarus? In quo otio non laboriosus? In qua debilitate non uegetus? In qua infirmitate non fortis? In qua somni quiete feriatus100, quem etiam quiescentem uirtus propria non relinquit? In qua solitudine non stipatus, quem uita beata circumdat, quem uestit gratia, quem gloriae amictus inlustrat? Non minus enim otiosus quam cum operatur beatus, nec minus dormiens quam uigilans gloriosus, quia non minus dormiens quam cum uigilat incolumis et sanus est. Quando autem feriatus uideri potest, cuius mens semper operatur? Quando autem solus, qui cum illo bono semper est, de quo ait prophetä Replebimur in bonis domus tuae? Quando abiectus, cuius conuersatio est in caelo? Quando non decorus, qui ad illius decori et solius boni se conformat similitudinem, qui etiamsi membris solutus sit, tamen mente se erigat? Et tamquam ille qui cithara canere solitus, si eam dissipatam resolutis neruis et confractam uiderit et usum eius interruptum, abiciat eam atque eius numeros non requirat, sed uoce ipse se mulceat, ita et iste citharam corporis sui otiosam iacere patietur, corde se oblectabit, bonae conscientiae recordatione mulcebit, diuinis oraculis et scriptis propheticis adleuabit, suaue illud et немощь тела не препятствует делам, но, напротив, приумножает их, и что эти дела украшаются не блеском знатного рода, не с помощью родных и богатств, но благим расположением души. Илия был не менее блажен, чем Моисей, хотя и ходил в грубой милоти и не было у него ни пищи, ни средств, ни детей, ни спутника, а Моисей был вождем народов, утешен потомством и облечен властью. Они разными подвигами заслужили одинаковую награду, как свидетельствует об этом Евангелие, когда они просияли в славе воскресения вместе с Господом Иисусом101. Мы видим, что Он воздал им равную награду как равным свидетелям Своей славы. И Елисей был не менее блажен, чем Давид, хотя первый подчинялся царям, а другой был наделен царской властью, но они имели равную освящающую благодать пророческого служения. 39. Ибо чего недостает тому, кто обладает этим благом, а добродетель всегда у него в спутницах и друзьях? Не могущественнейший ли он в любом сословии? Не богат ли он и в бедности? Не знатен ли он в безродности? Не деятелен ли он в праздности? Не крепок ли он в болезни? Не силен ли он в немощи? Празден ли он в покое, если принадлежащая ему добродетель не разлучается с ним даже во сне? Неужели он одинок, если его окружает блаженная жизнь, одевает благодать и освещает покров славы? И блажен он и в праздности, и в трудах; и когда спит, не уступает в славе бодрствующему; и во сне, и в бодрствовании он мирен и спокоен. Когда же он может оказаться в праздности, если его ум всегда трудится? Когда одиноким, если он всегда вместе с тем благом, о котором пророк говорит: Насытимся благами дома Твоего (Пс. 64:5)? Когда он отвержен, если его жительство на небесах (Флп. 3:20)? Когда он не благообразен, если он уподобляет себя образу того прекрасного и единственного блага, и даже если он расслаблен членами, то воздвигает себя умом? И как привыкший петь под кифару102, если бы увидел ее расстроенной, с разорванными струнами, сломанной и негодной к употреблению, отбросил бы ее и не пытался извлечь из нее мелодию, но собственным голосом стал бы себя услаждать, – так и этот человек оставит кифару своего тела лежать праздной и возвеселится в iocundum animo tenens, mente conplectens, cui nihil possit triste accidere, cum semper ei diuinae praesentiae adspiret gratia et ipse sibi adsit summa animi tranquillitate perfusus. LIBER SECVNDVS 1. 1. Superiore libro de uirtutum praeceptis disputauimus: sequenti clarorum uirorum utamur exemplis, qui in summis periculis positi beatitudinem uitae non amiserunt, sed potius adquisiuerunt. An non beatus Iacob etiam, cum patriam derelinqueret? Immo plane beatus, qui dura exilii suscepit, ut fratris mitigaret iracundiam. Nam si beatus est qui peccatum declinat, utique negari beatus non potest qui alterius culpam leuat, crimen auertit. Paratum itaque parricidium declinauit exilio uoluntario eoque facto sibi salutem quaesiuit, fratri donauit innocentiam. Merito itaque eum diuina ubique comitata est gratia, ut et, cum dormiret, beatae uitae munus adquireret. Videbat enim futurorum mysteria et diuina audiebat oracula. Bonus in somno operarius et in paupertate diues, qui mercennariae uitae munere et patrimonium et coniugium eodem parauit officio. Idem fraterni affectus reconciliator egregius certauit muneribus et obsequiis, ut indignationem omnem excluderet, dolorem offensionis auerteret, ostendens se minorem exilio non fuisse, qui posset largiri quae non acceperat. 2 2. Sed nimis ad inferiora propero et utilia transcurro, cum prius definiendum sit quid sit beatus. Scriptum est enim: Beatus uir, qui non abiit in consilio impiorum et in uia peccatorum non stetit et in cathedra pestilentiae non sedit. Hoc scriptura significante eum beatum esse qui a perfidorum consortio temperauerit – ea est enim impietas auctorem uitae et parentem quendam salutis non recognoscere – uel in peccato non manserit uel in luxuria atque lasciuia non perseuerauerit, ipsum quoque in lege domini die ac nocte meditantem fore tamquam lignum quod dabit сердце, воспоминания о благой совести усладят его, божественные проречения и пророческие писания утешат, наполняя душу и ум этой сладостью и приятностью. Никакая печаль не тревожит его, так как благодать Божественного присутствия всегда его овевает, и он всегда пребывает в себе самом, исполненный в душе величайшим спокойствием. Книга вторая 1. В предыдущей книге мы рассуждали о добродетелях: в этой прибегнем к примерам славных мужей, которые, находясь в величайших опасностях, не утратили блаженства жизни, но скорее приобрели его. Разве не был блажен Иаков, даже когда оставил отечество? Напротив, поистине блажен тот, кто претерпел тяготы изгнания, чтобы смягчить гнев брата. Потому что если блажен тот, кто сам избегает греха, то, без сомнения, блажен и тот, кто уменьшает грех другого и предотвращает преступление. Добровольным изгнанием он предотвратил готовое совершиться братоубийство, и тем самым и сам спасся, и брату даровал невиновность. И заслуженно повсюду ему сопутствовала Божья благодать, и даже когда он спал103, он получил дар блаженной жизни. Ведь он увидел тайны будущего и услышал божественные проречения. И во сне благой труженик и в бедности богач тот, кто благодаря наемнической жизни одной и той же службой приобрел и имение, и брачный союз104. Этот же славный муж восстановил братскую любовь, опередив Исава дарами105 и покорностью, чтобы предотвратить всякое негодование, отвратить боль обиды, показывая, что и в изгнании он не был меньше, если может щедро одаривать, хотя ничего не получил в наследство от отца. 2. Но я слишком спешу вперед и лишь вскользь касаюсь полезного, хотя прежде следует определить, что значит быть блаженным. Ведь написано: Блажен муж, который не пошел на совет нечестивых, и на путь грешных не встал, и в обществе губителей не сидел (Пс. 1:1). Писание этим показывает, что блажен тот, кто воздержи- fructum in tempore suo. Superiora merita sunt praemiorum, hoc meritorum praemium. 3.Quid horum quae ad meritum106 beatitudinis spectant defuit sancto Iacob, qui tantum abfuit ab impiorum consortiis, ut ex eo fidelis populus nomen acciperet Israel dictus, quod deum mentis internae oculis intueretur peccati abstinens, a luxuriae omnis ebrietate sobrius, ut dura laborum absorbuerit, otii secura neglexerit? Nonne pulchre et uere de hoc dictum est quod et hic fructum dabit in tempore suo, de quo scriptum est: Ecce odor filii mei tamquam odor agri pleni? Erat enim perfectus in omni flore uirtutum et sacrae benedictionis atque caelestis beatitudinis redolebat gratiam. Ipse est enim ager, quem benedixit dominus, non iste terrenus aut horridus siluis aut fragosus torrentibus aut palustris pigrioribus aquis aut ieiunus frumentis aut mutilis uitibus, aut infecunda glarea saxosus aut hiulcus et aridus siccitate aut sanguine madidus aut sentibus incultus et spinis, sed ille ager, de quo dicit ecclesia in Canticis: Adiuraui uos, filiae Hierusalem, in uirtutihus et fortitudinibus agri. Hic namque est ager, de quo et dominus ait: Et species agri mecum est. In hoc agro uua illa repperitur, quae expressa sanguinem fudit et mundum diluit, in hoc agro est ficus illa, sub qua sancti requiescent spiritalis gratiae suauitate recreati, in hoc agro est oliua illa fructifera dominicae fluens pacis unguentum, in hoc agro florent mala granata, quae plurimos fructus uno fidei munimine tegunt et quodam fouent caritatis amplexu. 4. Hos igitur fructus redolebat Iacob, qui deum per pericula sequebatur et tutum se ubique eius deductione credebat. Nam licet dulcis et suatiis odor agri sit, quia est odor naturae, tamen in sancto patriarcha вается от общения с неверующими – это ведь нечестие: не признавать Творца жизни и Отца спасения, – и кто не пребывает в грехе, и кто не погряз в роскоши и праздности, но кто в законе Господнем будет поучаться день и ночь. И будет он как дерево, которое даст плод во время свое (Пс. 1:2–3). То, что указано выше, – это заслуги, которые доставляют награды, здесь же – награда за заслуги. 3. Чего не было у святого Иакова из того, что ведет к награде блаженства? Он настолько был далек от общения с нечестивыми, что от него верный народ получил имя – Израиль107, потому что, воздерживаясь от греха, он лицезрел Бога очами внутреннего ума и, будучи свободным от опьянения всякой роскошью, понес тяжесть трудов и пренебрег праздностью покоя. Разве не прекрасно и не справедливо сказано о нем, что он даст плод во время свое (Пс. 1:3)? О нем написано: Вот запах от сына моего как запах от поля полного (Быт. 27:27). Ведь он был совершенен, цвел множеством добродетелей и благоухал благодатью святого благословения и небесного блаженства. Он сам – то поле, которое благословил Господь, а не земля, покрытая дикими лесами и изрезанная потоками, заболоченная, скудная урожаем, непригодная для виноградников, каменистая от бесплодного песка, растрескавшаяся и иссохшая от засухи, пропитанная кровью, не очищенная от терновников и колючек, – но то поле, о котором говорит Церковь в Песнях: Заклинаю вас, дочери Иерусалима, силой и мощью поля (Песн. 2:7). Это и есть то поле, о котором Господь говорит: Красота поля со Мною есть (Пс. 49:11). На этом поле находится виноград, который под гнетом источил кровь и омыл мир, на этом поле растет смоковница, под которой упокоеваются святые, оживотворенные сладостью духовной благодати108, на этом поле плодоносит олива, которая изливает благовоние Господнего мира, на этом поле цветут гранатовые яблони (Песн. 7:13), которые защищают обильные плоды одним покровом веры и согревают их, словно в объятиях любви. 4. И вот этими плодами благоухал Иаков, который сквозь опасности следовал за Богом и под Его водительством полагал себя везде защищенным. Хотя запах поля сладок и приятен, по- uirtutum spirabat gratia. Quam continens erat parsimonia, qui cibum sibi paratum non expetiuit, sed petenti fratri sine dilatione concessit, a quo primatus benedictionis accepit, quam pius erga parentes, ut praeferri germano seniori materno mereretur affectu et paternae benedictionis munere sacraretur, quam religiosus, ut fratrem recusaret laedere, quam uerecundus, ut patrem timeret fallere, quam honorificus, ut matri non posset quod iubebat negare!
Никто не решился оставить свой комментарий.
Будь-те первым, поделитесь мнением с остальными.
avatar